DRONOVI
- prava i obaveze -

Svedoci smo sve veće popularnosti bespilotnih letilica (dronova), koji svoju primenu neprestano pronalaze u mnogobrojnim aspektima života. Uz izuzetno značajnu i široku primenu u industriji, sve je češća praksa sportskog letenja, kao i neizostavnog letenja u svrhu rekreacije.

Kako popularnost dronova raste, uporedo raste i potreba za njihovim pravnim regulisanjem.

Cilj ovog teksta jeste upravo da pokaže na koji način srpski propisi regulišu korišćenje dronova i koje to obaveze nameću vlasnicima i operaterima bespilotnih vazduhoplova.

KATEGORIZACIJA DRONOVA:

Pre svega, važno je istaći da se odredbe koje slede ne primenjuje na dronove čija je masa manja od 250 grama i čija brzina pritom ne prelazi 68 km/h. Dakle, dronovi koji spadaju u navedenu kategoriju mogu se slobodno koristiti, sve dokle god se njima ne ugrožava vazduhoplovni saobraćaj, bezbednost i imovina lica.

Što se ostalih vrsta dronova tiče, propisi ih, u zavisnosti od maksimalne mase pri poletanju, grupiše u 4 kategorije:



UPIS U EVIDENCIJU VAZDUHOPLOVA:

Evidenciju bespilotnih vazduhoplova vodi Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.

U evidenciju se obavezno upisuju sve letilice iz III i IV kategorije, bez izuzetka.

Što se tiče dronova I i II kategorije, upis u evidenciju je potreban jedino ukoliko se koriste za:

1. letenje na visinama preko 100 metara;
2. letenje na udaljenosti većoj od 500 metara od operatera drona;
3. letenje noću;
4. letenje iznad i u blizini ljudi;
5. nošenje spoljnog tereta;
6. letenje u uslovno zabranjenoj zoni i u blizini aerodroma.

Upis u Evidenciju se vrši na zahtev vlasnika drona, koji uz zahtev prilaže:

1. dokaz o plaćenoj carini ili drugu ispravu kojom dokazuje pravo svojine na dronu;
2. uputstvo za korišćenje vazduhoplova na srpskom ili engleskom jeziku;
3. ugovor o osiguranju od odgovornosti za štetu trećim licima pričinjenu bespilotnim vazduhoplovom.

Uz zahtev se plaća republička administrativna taksa u iznosu od 2.600,00 dinara.

OGRANIČENJA PRI KORIŠĆENJU DRONA:

I Maksimalna dozvoljena visina leta je 100 metara iznad tla, dok maksimalna horizontalna udaljenost drona od operatera iznosi 500 metara. Međutim, na zahtev imaoca registrovanog drona, Direktorat u određenim uslovima može odobriti let i na većoj visini, odnosno udaljenosti od uobičajene. Dozvola se, u tim slučajevima, daje isključivo za pojedinačan let, uzimajući u obzir rejon iznad koga se planira letenje, kategoriju drona i druge okolnosti pojedinačnog slučaja.

II Zabranjeno je letenje iznad iznad ljudi, kao i u na udaljenosti od 30 metara od ljudi. Direktorat, ipak, za I kategoriju dronova, može odobriti let na udaljenosti do 5 metara od ljudi. Takva mogućnost je predviđena i za dronove II kategorije, pod isključivim uslovom da imaju mod sporog letenja, brzine najviše do 10 km/h.

III Nije dozvoljeno korišćenje dronova na udaljenosti manjoj od 500 metara od velikih državnih, sudskih i vojnih ustanova, diplomatskih predstavništava stranih zemalja, kao i od značajnih objekata energetike, saobraćaja i vodosnabdevanja, bez izričitog odobrenja vlasnika ili korisnika objekta.

IV Dronovi III i IV kategorije, bez prethodne dozvole Direktorata, ne mogu leteti u rejonima naseljenog područja u kome postoje objekti namenjeni za stalni život i boravak ljudi, kao i na drugim mestima na kojima se okuplja veliki broj ljudi.

V Zabranjeno je letenje u uslovno zabranjenoj zoni, bez prethodne dozvole Direktorata. Uslovno zabranjenu zonu predstavlja teritorija određena kao prostor u kom se letenje privremeno ili trajno ograničava. Trenutno postoje četiri uslovno zabranjene zone, čije granice Direktorat precizno određuje, a među koje spadaju širi centar Beograda i kanjon reke Uvac.

VI Letenje registrovanog drona se obavlja i danju i noću, s tim da je za noćnu vožnju potrebna prethodna saglasnost Direktorata. Letenje se obavlja u uslovima vidljivosti koje operateru omogućavaju da sve vreme ima dron u vidnom polju.

VII Nije dozvoljeno upravljati dronom iz objekta u pokretu (npr. automobil), niti simultano upravljati više dronova od strane istog lica.


USLOVI ZA KORISNIKA DRONA:

Dronom može upravljati punoletno i zdravstveno sposobno lice koje položi proveru znanja.

Izuzetno, za upravljanje dronovima I kategorije nije potrebno polaganje testa, dokle god se koriste u granicama koje ne zahtevaju odobrenje Direktorata. Istom kategorijom dronova može upravljati i maloletno lice starije od 15 godina, kao i mlađe od 15 godina, pod uslovom da se prilikom upravljanja nalazi pod neposrednim nadzorom punoletnog lica.

Smatra se da je operater zdravstveno sposoban ukoliko poseduje važeću vozačku dozvolu ili važeće lekarsko uverenje ne starije od 5 godina.

Proveru znanja, na zahtev operatera, vrši Direktorat, koji na mesečnom nivou organizuje polaganje pismenih testova. Kandidatu koji položi test izdaje se potvrda sa neograničenim rokom važenja.


DUŽNOSTI I ODGOVORNOST KORISNIKA DRONA:

Operater je dužan da dronom upravlja na način kojim ne ugrožava život, zdravlje i imovinu ljudi, kao i da ne narušava javni red i mir. Obavezan je, takođe, da se postara za potpunu ispravnost drona i svih njegovih dodataka, da prikupi sve informacije za bezbedno obavljanje leta, te da se uveri da meteorološki i svi drugi uslovi omogućavaju bezbedno upravljanje dronom.

Za štetu nastalu korišćenjem drona odgovara korisnik drona. Dakle, bez obzira na vlasništvo drona, odgovara isključivo lice koje je neposredno upravljalo dronom u trenutku nastanka štete.


INSPEKCIJSKI NADZOR I SANKCIJE:

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem propisa iz oblasti pravnog regulisanja dronova sprovodi Direktorat, preko vazduhoplovnih inspektora.

Vazduhoplovni inspektor ima ovlašćenje i dužnost da inicira prekršajni postupak u situaciji kada operater koristi dron suprotno propisima.

Predviđena prekršajna sankcija za nepostupanje po propisima o regulisanju dronova je novčana kazna u sledećim iznosima:

---